Arsen je hemijska supstanca, koja se oslobađa iz zemljine kore putem prirodnih procesa i iz određenih ljudskih aktivnosti. Prirodno se javlja u stenama i zemljištu i koristi se u razne svrhe u industriji i poljoprivredi. Takođe je nusproizvod topljenja bakra, u rudarstvu i sagorevanja uglja.
Pojavljuje se kao hemijski element, ali najčešće formira brojna neorganska i organska jedinjenja. Pošto trovalentni neorganski arsen ima veću reaktivnost i toksičnost nego petovalentni, opšte je uverenje da je trovalentni oblik kancerogen.
Koncentracija toksičnog neorganskog arsena najviša je u vazduhu u blizini industrijskih izvora, u podzemnim vodama i u područjima sa prirodnim geološkim zagađenjem, dok je koncentracija manje toksičnog organskog arsena posebno visoka kod životinja koje žive u moru i stoga kod morskih plodova.
U poslednjoj deceniji, sve su učestalije alarmantne vesti o prisustvu arsena u vodi za piće u mnogim zemljama, pa i kod nas. Njegovo prisustvo u vodi za piće predstavlja najveću pretnju našem zdravlju budući da su ozbiljni zdravstveni problemi uočeni kod populacije koja konzumira vodu bogatu arsenom u dužem vremenskom periodu.
Arsen može dospeti u vodovod iz prirodnih naslaga u zemlji ili iz industrijskog poljoprivrednog zagađenja. Široko je rasprostranjeno uverenje da se prirodni arsen rastvara iz određenih formacija stena kada nivoi podzemne vode značajno opadnu. Kada se oslobađa, arsen dugo ostaje u okruženju. Uklanja se iz vazduha kišom, snegom i postepenim taloženjem. Jednom na tlu ili u površinskoj vodi, arsen polako ulazi u podzemnu vodu.
Očekuje se veći sadržaj arsena u podzemnoj nego u površinskoj vodi usled prirodnih procesa (zbog prisustva arsena u geološkim materijalima) ili usled industrijske aktivnosti (industrijski otpad, pesticidi i topioničke operacije). Postoje mnogi regioni gde arsena ima u izvorištima vode za piće, najčešće podzemne vode, u povišenim koncentracijama (u podzemnoj vodi na više mesta u AP Vojvodini utvrđena je povećana koncentracija arsena).
Visoki nivoi arsena u privatnim bunarima mogu poticati od onih koji su se korisili u prošlosti ili kod industrijskog otpada. Takođe može ukazivati na nepravilnu izgradnju bunara ili preteranu upotrebu hemijskih đubriva ili herbocida u prošlosti.
Prisustvo arsena u vodi za piće ne izaziva promenu ukusa, mirisa, boje ili izgleda vode. Zbog toga se njegovo prisustvo može ustanoviti samo pomoću relativno komplikovanih analiza. Arsen u vodi za piće ima značajan uticaj na zdravlje i prioritetan je za praćenje u izvorištima, zbog toga ne zaboravite da redovno, barem jednom godišnje, testirate svoju vodu kako biste se uverili da je problem kontrolisan.
Ako sumnjate na problem možete se obratiti Vašem lokalnom gradskom preduzeću, kao i laboratoriji u Vašem području koja će obaviti analizu vode za piće.
Zagrevanje ili ključanje neće ukloniti arsen. Usled isparavanja tokom procesa ključanja, koncentracija arsena se može lagano povećati kako se voda kuva. Dezinfekcija hlorom takođe nema efikasnost u uklanjanju arsena iz vode. Pored toga, postoje filteri za prečišćavanje vode, kao i specifični adsorberi, koji zaista mogu ukloniti arsen.
Nakon resorpcije, arsen se deponuje u jetri, slezini, bubrezima, a naročito u keratinskim tkivima. Dugotrajno izlaganje arsenu u vodi za piće, može izazvati rak na koži, plućima, bešici i bubrezima. Takođe može da izazove i druge promene na koži kao što su zadebljanje i pigmentacija. Prijavljeni su povećani rizici od raka pluća i raka mokraćne bešike i kožnih promena kod ljudi koji su unosili arsen u vodu za piće u koncentracijama od 50 µг/l, ili čak niže.
Ljudi su uglavnom izloženi hrani i vodi, ali se arsen takođe može udisati. Nakon apsorpcije u krvotok, arsen se brzo transformiše i eliminiše iz organizma putem urina.
Kod ljudi, ako se velika količina toksičnijeg neorganskog arsena proguta u obliku u koji se lako apsorbuje, može uticati na creva, srca i nervni sistem, uzrokujući brzo trovanje i smrt. Pušenje je još jedan od načina izlaganja arsenu, a samim tim i povećavanju rizika od raka pluća
WHO (World Healtn Organization) ili Svetska zdravstvena organizacija definiše norme za kvalitet vode za piće. Međunarodni standard za vodu za piće je 1958. godine utvrdio 0,20 mg / L kao dozvoljenu koncentraciju arsena. Godine 1963. standard je ponovno utvrđen i smanjena je dozvoljena koncentracija arsena na 0,05 mg / L. Godine 1984, utvrđena su WHO “Uputstva o kvalitetu” i mnoge zemlje su usvojile ta uputstva kao nacionalni standard ili kao privremeni cilj.
U skladu sa poslednjim izdanjem WHO “Uputstvo za kvalitet vode za piće” (2004. godina), segmenti koji se odnose na arsen su ispod navedeni:
S obzirom na alarmantne efekte koje, prilikom dužeg konzumiranja vode pune arsena, prouzrokuje, za uklanjanje Arsen a iz vode Zitros preporučuje jeftinu i pouzdanu metodu filtracije – ADSORPCIJU ARSENA pomoću specijalne filterske ispune, koja se nalazi u koloni pod pritiskom, kontrolisana ručno ili automatskim digitalnim kontrolerom. Uređaj za prečišćavanje vode od Arsena izgleda slično kao omekšivač vode, bez potrebe za regeracijom ispune.
Saznajte više o Industijskim Sistemima za Prečišćavanje Vode.
Ukoliko biste želeli da znate više o Uređajima za Omekšavanje vode, pročitajte našu recenziju.
Možda ćete želeti da pročitate više o Filterima za prečišćavanja vode UNIK TS-100 i COWAY CHP.
Čuvajte svoj organizam i pružite mu najbolju osnovu za zdrav i lep život, a mi ćemo vas podržavati u toj odluci. Za više informacija o filterima za prečišćavanje vode, možete nas kontaktirati ovde ili nazvati na 062 192 18 02.