Изборник
Da li ste znali da u Srbiji oko 70% izvorišta vodosnabdevanja čine podzemne vode, a oko 30% površinske vode? (RZS) Podzemne vode predstavljaju najznačajniji resurs za vodosnabdevanje. Koriste se najviše zbog njihove dostupnosti, kvaliteta i rasprostranjenosti.
Danas smo svedoci velikog pritiska čovekovog uticaja na čitavu životnu sredinu, što se odražava i na resurse podzemne vode. Međutim, iako je prirodno boljeg kvaliteta od rečne i jezerske vode, filteri za vodu se često primenjuju kako bi se bunarska voda koristila u razne svrhe.
Na kvalitet bunarskih voda u našoj zemlji utiču mnogobrojni faktori, kao što su:
Osim što su se od davnina bunari koristili za napajanje domaćinstava, danas je primena bunara različitih kapaciteta široka. U širokom spektru industrijskih grana i tehnoloških procesa, upotreba bunarske vode ima ekonomsku opravdanost u odnosu na vodovodsku vodu. Daćemo i konkretne primere.
Ako uzmemo u obzir da neke industrije dnevno potroše i do 200 m3 vode, a da prosečna cena vodovodske vode iznosi 120 din/m3, računica pokazuje da će se investicioni troškovi bušenja i opremanja bunara sistemom za prečišćavanje isplatiti već u početnoj fazi rada određenog postojenja.
Takođe, za određene aktivnosti (na primer pranje pogona) troše se velike količine vodovodske vode čiji je kvalitet veći od potrebnog za datu namenu. Samim tim, bespotrebno se troši i plaća vodovodska voda kvaliteta većeg od zahtevanog. Bušenjem sopstevnog bunara, uz minimalnu korekciju određenih parametara, dugoročno se smanjuje potrošnja vodovodske vode, a samim tim i troškovi.
U nastavku teksta izdvojićemo neke od tipičnih upotreba bunarske vode.
Najčešće se snabdevanje vrši kopanjem bunara određene dubine u zavisnosti od uslova na datom lokalitetu. Odgovarajuća udaljenost od bunara, dostizanje projektovanog kapaciteta za neometani rad samo su neki od razloga zašto se u najvećem broju slučajeva pristupa ovakvom rešenju.
Osim bušenja bunara i obezbeđivanje dovoljnih količina vode, od velike važnosti je bunare opremiti uređajima koji će vodu osloboditi, pre svega dispergovanih čestica i tvrdoće.
Povećana tvdoća može znatno ograničiti upotrebljivost vode za shvrhu pranja. Tvrda bunarska voda je nepodobna za sisteme autoperionica, jer će hemijska reakcija između soli koje čine tvrdoću i deterdženata ometati funkciju pranja deterdženata.
Ako se za potrebe autoperionica obezbedi meka voda, efikasnost pranja raste, a utrošak deterdženata i troškovi se smanjuju.
Znamo da je kišnica prirodni i najbolji način za zalivanje biljaka, pre svega zbog niskog sadržaja soli. Međutim, u nedostatku i neravnomernom rasporedu padavina, bunarska voda predstavlja rešenje za obezbeđivanje dovoljnih količina voda biljkama.
U zavisnosti od dubine na kojoj se podzemna voda nalazi, potrebnog kapaciteta i protoka određuje se izvođenje bunara. Osim količine, za rast i razvoj biljaka,kvalitet vode je presudan.
Navodanjavanje tvrdom bunarskom vodom, koja sadrži i druge nepoželjne materije, može da oteža rast biljaka, uzrokuje manje prinosa ili uvenuće. Filteri za prečišćavanje bunarske vode se primenjuju u sitemima navodnjavanja kako bi se vode neadekvatnog kvaliteta u što većoj meri približile karakteristikama kišnice.
Mnoga industrijska postrojenja i postrojenja specifičnih namena orjentisana su na sopstvena izvorišta podzemne vode-bunare. Postoje različite vrste bunara, kao što su kopani, cevasti, sa horizontalnim drenovima.
Izbor tipa bunara, dimenzionisanje, opremljenost zavisiće između ostalog od sledećih faktora:
Ako se odlučite na crpljenja vode pomoću bunara, potrebno je:
S obzirom na ogrančene količine raspoloživih bunarskih voda viskog kvaliteta, sve se više koriste podzemne vode lošijeg kvaliteta koje sadrže rastvorene materije organskog i neorganskog porekla. Kao što smo rekli, za određene namene, dobro rešenje je i bunarska voda lošijeg kvaliteta uz minimalne korekcije.
Filteri za prečišćavanje voda, dizajnirani su da se praktično voda iz bunara bez obzira na stepen zagađenosti dovede do potrebnog kvaliteta za određenu namenu.
Za koncipiranje procesa prečišćavanja bunarske vode, ključna su dva faktora:
Procesi prečišćavanja bunarske vode se mogu podeliti u nekoliko osnovnih grupa:
Kada je bunarska voda bogata gvožđem i manganom, primenjuju se procesi deferizacije i demanganizacije. Deferizacija se zasniva na oksidaciji odnosno prevođenju rastvorljivog oblika gvožđa u nerastvorljivi, kako bi došlo do njegovog taloženja i izdvajanja iz vode kroz filterski medijum. Najčešće se za oksidaciju dodaje kalijum permanganat, a proces se odvija sa ili bez dodatnog hlorisanja.
Za specifične namene, zahteva se voda oslobođena i kontaminanata mikrodimenzija. U zavisnosti od dimenzija i hemijskih karakteristika, za uklanjanje rastvorenih materija koriste se savremeni procesi adsorpcije na aktivnom uglju i proces reverzne osmoze.
Filteri za prečišćavanje vode rade na principu iznad pomenutih procesa, a tehnološka šema izrađuje se u skladu sa definisanim specifičnim zahtevima kvaliteta bunarske vode. Kako bismo pružili više informacija o pripremi bunarske vode za određenu namenu da bi se Vaša ideja realizovala, slobodno nas kontaktirajte.
