Edukacija

Da li pijete dovoljno vode

Svi smo čuli da je voda korisna i važna za naše zdravlje. Ali koliko je vode zaista potrebno našem telu? Eksperti su uvek govorili da je u proseku dovoljno osam čaša vode dnevno. Međutim, to možda neće biti dovoljno uvek.Dnevna količina vode treba da bude prilagođena zadovoljenju potrebe svakog čoveka pojedinačno. Većina odraslih ljudi će izgubiti između dva do tri litra vode dnevno putem normalnih telesnih funkcija, ali oni koji žive ili rade u toplijim uslovima imaju tendenciju da gube više vode. Sportisti na primer, treba da piju više vode da bi izbalansirali svoje telesne tečnosti, jer imaju velike gubitke vode preko znoja i u regulaciji telesne temperature. Naša tela su sačinjena od 55-70% vode, ali se ne mogu sama hidrirati i puniti, tako da voda za piće pomaže da se održava ta zdrava ravnoteža.Bez obzira na to i dalje će se mnogi ljudi šetati dehidrirani, nesvesni toga. To je zato što žeđ nije dobar pokazatelj dehidratacije. Suviše je kasno doći do trenutka kada neko ožedni. Često se dešava da ako je neko žedan popije piće koje zapravo neće hidrirati telo. Hladni sokovi mogu da Vas osveže, kao i pića sa kofeinom,ali to nije dovoljno za hidrataciju našeg tela. Voda je najbolji lek za dehidrataciju. Blage dehidratacije mogu smanjiti nečiji nivo energije, mentalno funkcionisanje i povećavati stres tela. Jaka dehidratacija može imati jače štetne efekte na naše telo.

Naša tela su sačinjena od 55-70% vode, ali se ne mogu sama hidrirati i puniti, tako da voda za piće pomaže da se održava ta zdrava ravnoteža.Bez obzira na to i dalje će se mnogi ljudi šetati dehidrirani, nesvesni toga. To je zato što žeđ nije dobar pokazatelj dehidratacije. Suviše je kasno doći do trenutka kada neko ožedni. Često se dešava da ako je neko žedan popije piće koje zapravo neće hidrirati telo. Hladni sokovi mogu da Vas osveže, kao i pića sa kofeinom,ali to nije dovoljno za hidrataciju našeg tela. Voda je najbolji lek za dehidrataciju. Blage dehidratacije mogu smanjiti nečiji nivo energije, mentalno funkcionisanje i povećavati stres tela. Jaka dehidratacija može imati jače štetne efekte na naše telo.

Kvalitet vode i voda koju pijemo

Šta se zaista dogodilo sa našom vodom za piće i podzemnim vodama? Čista voda je jedna od najvažnijih potreba našeg tela. Tužna činjenica je da nešto što je od suštinskog značaja za naš život, kao što je čista voda za piće, ne može više biti bezbedna za upotrebu. Nebezbedna voda nije problem samo trećeg sveta. U stvari, kvalitetnu i bezbednu vodu za piće je još teže naći u industrijski razvijenim zemljama, kao što su SAD i zemlje EU. Prema mnogobrojnim istraživanjima, većina voda iz vodovodnih sistema u SAD danas nisu bezbedne za piće zbog teških industrijskih zagađenja i uništavanja životne sredine. Došli smo do kritične tačke da svi izvori naše vode za piće, uključujući opštinske vodovode, bunare, jezera, reke, pa čak i glečere, sadrže određeni nivo zagađenja. Zagađivači su prisutni u širokom rasponu od prirodnih minerala do veštačkih hemikalija i nus-proizvoda. Dok se mnogi zagađivači nalaze na nivou koji nije dovoljan da prouzrokuje tegobe ili bolesti odmah, dokazano je da će čak i nizak nivo izloženosti mnogim uobičajenim zagađivačima, tokom vremena izazvati ozbiljne bolesti, uključujući oštećenje jetre, razne vrste kancera i druge ozbiljne bolesti. Čak i hemikalije koje se najčešće koriste za poboljšanje vode u opštinskim vodovodima, kao što su hlor i fluor su toksične i poznato je da imaju značajne negativne efekte na ljudsko telo.

Da li je zagađenost vode zaista veliki problem? Zagađena voda je vodeći svetski uzročnik smrti i bolesti i negativno utiče na više od 1 milijarde ljudi svakog dana u zemljama u razvoju. Čak i u SAD i zemljama EU se konstantno bore sa zagađenom vodom kao posledicom prirodnih katastrofa i ljudskih aktivnosti. Nedavni Nacionalni izveštaj u SAD o kvalitetu vode pokazao je da 45% od procenjenih vodenih tokova i 47% od procenjenih količina voda jezera upravo predstavlja zagađenu vodu. Dobra izvorišta mogu biti zagađena zbog problema u vezi sa industrijskim otpadom i poljoprivrednim nusproduktima. Lako je uočiti zašto je zagađena voda veliki problem za životinje i biljke koje žive u tim ekosistemima, ali istina je da to negativno utiče i na ljude. Ovi isti zagađeni izvori vode su takođe stanište morskih plodova koje konzumiramo, mesta gde plivamo i igramo se, ali su prisutni i tamo gde postoje izvorišta pijaće vode. Dok se voda sa česme temeljno tretira da se smanji njeno zagađenje, neki zagađivači mogu ostati i dalje prisutni, uključujući teške metale, hemikalije i farmaceutske lekove. Svako ko koristi vodu iz slavine, izložen je nekom nivou zagađenja.

Da li su minerali važni za vaše zdravlje

Minerali su neophodni za osnovne funkcije ljudskog tela. Oni pomažu u kontroli rasta kostiju, regulišu protok tečnosti kroz organizam, normalizuju funkcije nerava i mišića, održavaju metabolizam, rast vezivnog tkiva i još mnogo toga. Velika je zabluda da dobijamo dovoljnu količinu minerala iz vode za piće.U stvarnosti, glavni izvor minerala se nalazi u našoj hrani, a ne u vodi za piće. Da bi dobili dovoljno minerala, trebalo bi svakog dana da popijete vode u količini pune kade, što i nije baš izvodljivo. Mi smo sigurni da Vam lekar neće prepisati "kadu vode" ako imate manjak minerala, zar ne?

Imajte na umu da voda sadrži samo neorganske minerale koji zaista mogu biti štetni po ljudsko zdravlje. Naše telo ima teškoća sa obradom neorganskih minerala i ono što ne može da apsorbuje skladišti se u našim tkivima i organima i na kraju ti minerali postanu toksični za telo. Primarni krivci su kalcijumove soli i one vremenom mogu izazvati kamen u bubregu, oboljenja kostiju, artritis i stvrdnjavanje i blokiranje naših arterija. Do otkazivanja organa i pojave kancera takođe može doći zbog dugotrajnog izlaganja pojedinim vrstama toksičnih ili radioaktivnih minerala koji se nalaze u vodi iz česme i prirodnoj izvorskoj vodi. Organski minerali koji se u izobilju nalaze u hrani se mnogo lakše apsorbuju i oni ne sadrže toksične minerale.

Voda koja je zagadjena može izazvati bolesti

U vodi za piće, uključujući i flaširanu vodu, može se očekivati određena količina zagađivača. U SAD, agencija EPA (Europian Prosthodontic Association ili Evropsko protetsko udruženje) je postavila standarde za približno 90 zagađivača u vodi za piće. Detaljnije informacije o najčešćim zagađivačima vode su dole navedene, kao i njihova klasifikacija kako bi Vam pružili pojašnjenja o specifičnim zagađenjima i njihovom uticaju na Vaše zdravlje. Mikrobi

Mikrobi Koliformne bakterije su uobičajene u našem okruženju i generalno nisu štetne. Međutim, prisustvo ovih bakterija u vodi za piće je obično posledica problema sa sistemima za prečišćavanje vode ili sa cevima koje distribuiraju vodu i ukazuje da voda može da bude kontaminirana bakterijama koje mogu izazvati bolesti. Fekalne koliformne bakterije i Escherichia coli su bakterije čije prisustvo ukazuje na to da voda može biti zagađena ljudskim ili životinjskim otpadom. Koliformne bakterije su primarno nepatogene i normalno se nalaze u donjem intestinalnom traktu (debelom crevu) čoveka i toplokrvnih životinja, gde su odgovorne za pravilnu probavu hrane. Koliformne bakterije se izlučuju fekalijama, dospevaju u otpadne vode, a preko njih u prirodne recipijente i sisteme javne kanalizacije. Ukoliko su u fekalijama prisutne i patogene bakterije, one će takođe dospeti zajedno s koliformnim bakterijama u otpadne i prirodne vode. Ukoliko su prirodne vode (potoci, reke, jezera) opterećene fekalijama, patogene bakterije, virusi i paraziti takođe mogu biti prisutni, predstavljajući opasnost za zdravlje ljudima koji dolaze u kontakt sa vodom. Koliformne bakterije su najpogodnija grupa indikatorskih bakterija za vrednovanje higijenskog kvaliteta vode. Escherichia coli je bakterija koja naseljava creva čoveka i životinja. Predstavlja deo crevne flore i neophodna je za proces varenja i sinteze nekih supstanci (na primer vitamin K). Escherichia coli je indikator zagađenosti voda fekalijama, jer se velike količine (trilioni) izbacuju dnevno fecesom samo jednog čoveka. Jedan je od najčešćih uzročnika bekterijskih infekcija čoveka. Može izazvati infekcije gastrointestinalnog, urogenitalnog trakta, sepsu, meningitis (kod novorođenčeta), zapaljenje pluća, itd.

Saznajte kako da živite duže

Teško je zamisliti, ali istina je da ljudska bića žive duže u 21. veku. U ovom modernom dobu, životni vek je povećan za nešto više od 30 godina. Postoji mnogo sekundarnih razloga zašto se ovo dešava, ali prema rečima Dr. Jeffrey Griffiths sa Tuft University School of Medicine, mnogo zasluga za duži životni vek se može pripisati čistoj vodi. Koji su to zdravstveni efekti izazvani korišćenjem čiste vode za piće? Pogledajte dole navedeni spisak da biste videli korisne efekte korišćenja zdrave vode:

  1. Smanjuje umor preko dana
  2. Poboljšava pamćenje
  3. Hrani kožu
  4. Bitna je za varenje, apsorpciju i hemijske reakcije
  5. Pomaže uklanjanje otrova iz Vašeg tela
  6. Pomaže cirkulaciji
  7. Reguliše sistem hlađenja Vašeg tela
  8. Može sprečiti kamen u bubregu i infekciju mokraćnih kanala
  9. Poboljšava tonus mišića
  10. Pomaže “podmazivanju” zglobova

Postoji mnogo različitih veštačkih i prirodnih zagađivača koji se povremeno mogu naći u javnom vodovodnom sistemu, a zdravstveno su opasni. Mikrobi, uključujući bakterije poput koliformnih, kao što su Esherichia Coli, Cryptosporidium i Giardia lamblia mogu da izazovu probleme u stomaku, glavobolju, probavne smetnje, ali i teške bolesti. Radionuklidi kao alfa emiteri, beta i foton emiteri, u kombinaciji sa radijumom 226/228 i gasom radonom mogu izazvati starenje kože, akne i rak. Neorganski zagađivači i isparljivi organski zagađivači kao što su arsen, benzen, stiren, fluorid, olovo, živa i bakar mogu da izazovu oštećenja kože, rak, probleme sa krvotokom, češće zubne karijese, krvarenja desni, kao i probeleme u trudnoći. Dezinfekciona sredstva poput hlora, hloramina i hlor dioksida mogu da unište vitamin E i raznovrsne masne kiseline koje pomažu Vašoj koži da bude lepa i zdrava. Javno komunalno preduzeće “Vodovod” može dodati u vodu ekstra sredstva za dezinfekciju, posle obilnih kiša i poplava da bi uništio bakterije. Sporedni produkti dezinfekcije vode su trihalometan (THM), hloroform (CHCl3), dihlor metan (CHCl2Br), dibromhlor metan (CHClBr2) i bromoform (CHBr3), koji mogu izazvati rak jetre ili bubrega, kao i probleme sa kožom, probavnim i nervnim sistemom.