Voda je esencijalna i nezamenljiva materija, bez koje opstanak na našoj planeti nije moguć. Danas se suočavamo sa problemom narušavanja kvaliteta voda usled zagađenja polutantima, koji potiču iz različitih izvora. Više o izazovu koje nosi zagađenje voda, ali i o zakonskim instrumentima i mogućim rešenjima zaštite voda, govorićemo u okviru ovog bloga.
Značaj vode je mnogostruk i velik za ceo živi svet, polazeći pre svega od činjenice da je voda sredina iz koje je život potekao. Voda, kao izvor i uslov života na Zemlji, predstavlja opšte dobro.
Zabrinjavajuća je činjenica da se planeta Zemlja, na kojoj je 71% njene površine pod vodom, nalazi u krizi kvaliteta vode. Kontinuirani proces urbanizacije i industalizacije, porast broja stanovništva i sve veće zagađenje životne sredine, odražava se i na pogoršanje kvaliteta vode.
Razvoj gradova i industrije u zadnjih pedeset godina, koji su skoncentrisani pored reka, kao i neodgovarajući tretman otpadnih voda, često dovode do degradacije kvaliteta vodotokova. Kvalitet voda je ugrožen nizom neorganskih, organskih i bioloških zagađujućih materija.
Ljudi zagađuju vodu, a zagađena voda ugrožava ljude. Na taj način, čovek u velikoj meri svojim nepromišljenim delovanjem dovodi u pitanje opstanak vlastite vrste i svih ostalih vrsta na Zemlji.
Brojne međunarodne organizacije su pitanje vode stavile na sam vrh svetskih problema. Prema Evropskoj povelji o vodi, menjati kvalitet vode znači ugrožavati život čoveka i ostalih živih bića koja od nje zavise.
Izvori zagađivanja voda koji su rezultat čovekovih uticaja su ključni i mnogobrojni. Najčešće se mogu svrstati u dve grupe: koncentrovane i difuzione izvore.
U koncentrovane izvore zagađenja spadaju:
U difuzione izvore spadaju:
U koncentrovane izvore zagađenja obično spadaju razni objekti u kojima se obavlja neka ljudska delatnost i ljudska naselja. Obično su locirana
na obalama reka, jezera ili mora. Lakše ih je uočiti, evidentirati i kontrolisati. Difuzione izvore nije lako utvrditi niti proračunati njihov ukupan doprinos zagađenju.
Za razliku od antropogenih izvora, koji predstavljaju ozbiljnu pretnju po vodene ekosisteme, određene nepoželjne materije imaju prirodno poreklo.
Određene materije mogu biti prisutne u vodi usled geoloških procesa ili usled raspadanja različitih biljnih i životinjskih produkata. Na primer, visok sadržaj minerala kao što su gvožđe ili sulfati, arsen i druge materije se mogu prirodno pojaviti u vodi i pod određenim uslovima imati negativne efekte.
Hemijske materije koje se svakodnevno susreću su sve brojnije i raznovrsnije. Po svom poreklu, mogu biti prirodni ili sintetski proizvodi. Danas se najopasnijim supstancama u vodi smatraju hemijske supstance koje nisu prirodno prisutne u organizmu i životnoj sredini. Kad se navedene supstance nađu u vodama, nedovoljno i sporo se razgrađuju i teže uklanjaju iz vode u odnosu na prirodne nepoželjne supstance.
Prema najnovijim istraživanjima, relevantni polutanti koji se nalaze u otpadnim vodama su između ostalog industrijske hemikalije, proizvodi za ličnu higijenu i kozmetički proizvodi, lekovi koji se koriste i veterini i medicini i pesticidi. Sve navedene materije mogu da deluju na organizam čoveka, životinjske i biljne organizme. Hemijske materije koje izazivaju značajne promene na vitalnim komponentama živih organizama, poznate su kao toksične materije. Određen broj polutanata u vodi ima i kancerogeno, mutageno i teratogeno dejstvo i negativan uticaj na endokrini sistem. Više o ovoj temi možete pročitati OVDE.
Mikobiološka kontaminacija vode za piće kao rezultat kontaminacije fekalijama predstavlja najveći rizik. Mikrobiološki kontaminiranom vodom za piće moguće je preneti bolesti kao što su dijareja, kolera, tifus i dečja paraliza i procenjuje se da uzrokuje oko 505 000 smrtnih slučajeva od dijareje svake godine (WHO). Mikrobiološka zagađenja i hemikalije mogu dospeti u vodu za piće u izvorištima ili u distributivni sistem nakon što je voda već prečišćena (1).
U 2021. godini, preko 2 milijarde ljudi živi u zemljama sa nedostatkom vode. Kao rezultat klimatskih promena i porasta broja stanovništa, u nekim regionima se očekuje pogoršanje ove situacije.
U 2022. godini, na globalnom nivou, najmanje 1,7 milijardi ljudi je kao izvor vode za piće koristilo vodu kontaminiranu fekalijama.
Zakonska regulativa iz oblasti voda podstiče na odgovorno ponašanje prema vodi i njena primena predstavlja jedan od ključnih faktora u zaštiti vodnih resursa. Različiti međunarodnim i nacionalnim propisima su definisane maksimalno dozvoljene koncentracije niza organskih i neorganskih materija u vodi za piće, kao i u površinskim i podzemnim vodama. Međutim, za mnogobrojne supstance nisu utvrđene granične koncentracije koje se mogu tolerisati u vodama. Kako nije moguće pratiti sve supstance koje se mogu naći u vodama, u regulativama su definisane vrednosti za prioritetne supstance.
Najvažniji akt EU u oblasti voda je Okvirna direktiva o vodama. Ovaj akt je na snazi od 22. decembra 2000. godine i svrha mu je uspostavljanje okvira za sveobuhvatnu zaštitu voda. Usvajanjem Okvirne direktive o vodama vodni resursi na teritoriji EU postali su briga cele EU, što podrazumeva obavezu svake države članice da usklade svoje zakonodavstvo. Obavezu prema ovoj direktivi imaju i države koje su na putu da postanu članice EU. U našoj državi se zaštita voda uređuje Zakonom o vodama i podzakonskim aktima.
Osim što su zakonskim aktima propisane norme koje treba poštovati u cilju očuvanja resursa vode, postoji i niz rešenja kako bi se postigli definisani standardi kvaliteta. Da bi se smanjila prisutnost i koncentracija zagađujućih materija u vodama, pre svega, potrebno je primeniti neke od mera za smanjenje ispuštanja u životnu sredinu, a koje se odnose na njihove izvore. Inovativne tehnologije, održive prakse u industriji i poljoprivredi, prečišćavanje otpadnih voda, samo su neke od načina delovanja na izvorima zagađenja. Prečišćavanjem otpadnih voda nizom operacija i postupaka se koncentracija štetnih materija smanjuje do onih koncentracija koje prilikom ispuštanja u prirodne vode ne bi izazvale opasnost po žive organizme. Svaka otpadna voda ima posebne karakteristike, stoga ne postoji univerzalan sistem prečišćavanja otpadnih voda. Danas se prečišćavanju otpadnih voda posvećuje pažnja više nego ranije, zahtevi koji se nameću su sve veći, a kazne za nepoštovanje zakona sve strožije.
Međutim, zbog brojnosti, raznovrsnosti štetnih materija koje mogu dospeti u vodotoke, specifičnih svojstava, posebno onih neregulisanih zakonom i nedovoljno istraženih materija, voda koja se koristi za piće i druge namene sadrži niz nepoželjnih materija . Adsorpcija, jonska izmena, filtracija, reverzna osmoza, demineralizacija, samo su neke od operacija kojima se postiže njihovo smanjenje ili eliminacija iz vode i kvalitet vode prilagođava našim potrebama.
Zbog velike rastvorljivosti u vodi i otpornosti na degradaciju, većina materija se teško adsorbuje i lako prolazi kroz sisteme za prečišćavanje i dospevaju voda i vode za piće. Filteri za vodu različitih kapaciteta i namena imaju važnu ulogu u procesu prečišćavanja otpadnih voda i pripreme voda za različite svrhe.
Kompanija Zitros je posvećena području prečišćavanja vode za piće i različite specifične namene, kao što su: zalivanje, pranje u autoperionicama, priprema vode za razne grane industrije i druge namene. Nakon prolaska kroz efikasne sisteme prečišćavanja iz naše ponude, prečišćena voda ima uticaj na zdravlje čoveka i doprinose u brojnim delatnostima.
Implementiramo najnovije tehnologije kako bismo osigurali da voda koja prolazi kroz naše filtere bude čista i bezbedna za upotrebu. Ukoliko želite partnerstvo sa našom kompanijom, koja teži održivosti kroz prečišćavanje vode, slobodno nas kontaktirajte za sve informacije.