Danas su samouslužne autoperionice idealno rešenje za brzo i efikasno pranje naših automobila. Važan faktor bez kog nije moguće neometano funkcionisanje autoperionica jeste kvalitet ulazne vode. Kompanija Zitros je u velikom broju slučajeva učestovala u pripremi i implementiranju filtera za vodu u delatnosti autoperionica. U nastavku teksa saznajte na koje načine je moguće korigovati kvalitet ulazne sirove vode i zašto je to ključno za održavanje dugovečnih i pouzdanih sistema za pranje automobila.
Pravilno obezbeđivanje sirove vode za autoperionice čini početnu kariku sistema. Resursi podzemne vode se u najvećem broju slučajeva smatraju izuzetno praktičnim i ekonomičnim izborom za napajanje autoperionica vodom. Međutim, važno je napomenuti da se i bunarska voda razlikuje po kvalitetu i potrebno je na adekvalatan način izvršiti korekcije parametara sirove podzemne vode.
Tvrdoća, mehaničke nečistoće, amonijak, gvožđe, manjgan i ostale potencijalno štetne materije su samo neke od nepoželjnih svojstava sirove ulazne vode. Potrebno je razumeti najčešće izazove sa karakteristikama vode u autoperionicama. Na primer, mehaničke čestice nečistoća i suspendovane materije prisutne u sirovoj vodi mogu začepiti filtere za vodu. U nastavku možete pogledati negativan uticaj određenih hemijskih parametara:
Kada sapuni i deterdženti dođu u kontakt sa tvrdom vodom, minerali kalcijuma i magnezijuma reaguju sa sapunom i stvaraju nerastvorljive soli, kao što su kalcijum-karbonat i magnezijum-karbonat. Da bi se kompenzovala reakcija sa mineralima u tvrdoj vodi, potrebne su veće količine sapuna ili deterdženata kako bi se postigao isti stepen pranja. Ovo povećava troškove i smanjuje ekonomičnost procesa pranja. Kao rezultat toga, troše se veće količine sapuna, sapun manje efikasno peni i može ostavljati nepoželjne tragove i mrlje na površini vozila.
Gvožđe i mangan mogu uzrokovati rđanje na površini vozila, posebno ako je prisutno u većim količinama. To može dovesti i do oštećenja boje vozila. Takođe, čestice istaloženog gvožđa se mogu akumulirati na filterima i mlaznicama sistema za pranje, što smanjuje efikasnost i može dovesti do potrebe za češćim održavanjem sistema.
Da bi se rešili iznad navedeni problemi, mogu se implementirati različite tehnologije za prečišćavanje vode. Predtretman, filtracija, omekšavanje su procesi koji će ukloniti ili redukovati sadržaj štetnih supstanci, kao deo pripreme vode za korišćenje za pranje automobila.
Burnaska voda pre svega mora da se očisti od mehaničkih nečistoća kao što su pesak, sitne plutajuće nečistoće itd. Za ovaj proces najčešće se koriste procesi taloženja i filtracije kroz filtere veće granulacije.
Hemijska oksidacija je metoda koja koristi hemikalije za oksidaciju gvožđa i pretvaranje u njegov oksidovani oblik, koji se lakše može ukloniti iz vode. Zatim se ugrađuju specijalni filteri za vodu kako bi zadržali suspendovane čestice gvožđa odnosno mangana iz vode.
Za smanjenje tvrdoće vode-omekšavanje se koriste omekšivači. Jonoizmenjivačka smola vrši razmenu jona natrijuma sadržanih na aktivnim mestima, za jone kalcijuma i magnezijuma, pri čemu dolazi do procesa omekšavanja vode.
Kada smo objasnili moguće probleme i primere rešenja, navodimo važne benefite koji se postižu adekvatnom pripremom vode za uslužno pranje automobila:
1. Bolji rezultati pranja i povećana efikasnost – voda bez nečistoća i minerala ne ostavlja mrlje ili tragove na površini vozila.
2. Dugotrajnost sistema – redukovanjem sadržaja supstanci čiji talozi mogu dovesti do začepljenja mlaznica i ostalih delova opreme, povećava se vek trajanja sistema.
3. Ekonomska opravdanost – smanjenjem potrošnje sapuna, deterdežnata i troškova zamena i održavanje delova sistema, smanjuju se operativni troškovi funkcionisanja autoperionica.
4. Poboljšanje kvaliteta otpadnih voda: redukovanjem sadržaja štetnih materija, kao i smanjenjem količine sapuna i detergenata, koji kontaminiraju otpadne tokove vode, poboljšava se kvalitet otpadnog toka, koji treba da ispuni kriterijume definisane propisima.